Razum i osjećaji

Srebrna cesta

Ja ne znam tko si? Čuj me, dobri druže,

kad padne veče ponad tvoga krova,

kroz mrak se javi ćuk i hukne sova,

a oblaci ko jata ptica kruže

nad tornjevima sela i gradova -

izađi u noć... idi... Divlje ruže

opijat će te putem. Trn će cvasti,

otvorit oči lopoči na vodi.

Izađi... idi... Srebrn plašt će pasti

dalekom cestom, kud te srce vodi.

Ti znadeš i sam da svjetove nosiš

u samom sebi, i da na dnu duše

sja jato zvijezda, ponori se ruše

i - ako hoćeš - oluji prkosiš

olujom, koja u tvom bilu huji.

Izađi u noć. Pjevat će slavuji

u crnom grmlju. Žuborit će vrutak.

Nad glavom će ti bijela zvijezda sjati.

I ako hoćeš, ti ćeš za trenutak

vidjeti boga što te cestom prati.

Ne vjeruj noći, čovjeku, ni buri

što kida greben tvoje volje. Gazi

na putu zmiju, guštera na stazi,

i budi kao putnik što se žuri

dalekom stepom zelenoj oazi.

Izađi u noć... idi... Divlje ruže

opijat će te putem. Trn će cvasti,

otvorit oči lopoči na vodi.

Izađi, druže... Srebrn plašt će pasti

dalekom cestom kud te srce vodi.